• Dalekovidost
• Kratkovidost
• Astigmatizam
• Staračka dalekovidost

DALEKOVIDOST
Kada je očna jabučica kraća, svetlosni zraci se fokusiraju iza mrežnjače. Takvo oko ima deficit refraktivne snage, te je stoga negativno. Koriguje se konveksnim staklima sa predznakom +, koja deluju kao povećala, kontaktnim sočivima ili laserskom intervencijom. Dalekovido oko može videti udaljeni predmet oštrije, dok je vid na blizinu mutniji. Glavobolje su čest simptom i pojačavaju se prilikom dužeg rada na blizinu. Kod mlađih pacijenata vid je dobar i mogu normalno da funkcionišu bez korekcije skoro do četrdesete godine kada se pojavljuje potreba za korekcijom na blizinu.

KRATKOVIDOST
Sa razvojem civilizacije, sve je više kratkovidih osoba, pa u populaciji razvijenih zemalja učestalost iznosi 10-20 odsto. Kod kratkovidosti, očna jabučica je ili duža (preko 24 mm) ili je jače prelamanje svetlosti na rožnjači ili sočivu. Delimo je na aksijalnu i prelomnu. Aksijalni oblik je daleko češći. Kratkovidi pacijenti jasno vide predmete na blizinu, ali predmeti na daljinu su zamućeni. Prema jačini refrakcione mane, kratkovidost se deli na malu (do -3.0 D), srednju (do-6.0D) i veliku (od -7.0 D i više).
Prema kliničkoj slici podela je na benignu i malignu. Benigna (školska) kratkovidost ne predstavlja bolest, već refrakcionu manu. Počinje tokom školovanja, dostiže vrednost do -6.0 D i korekcijom se postiže normalna vidna oštrina. Maligna kratkovidost je patološko stanje oka. Nastaje u ranom detinjstvu, često je nasledna, progresivno se razvija tokom života i dostiže visoke vrednosti (od -15.0 D do -20.0D).